U muzeju umetnosti u Dalasu-u saveznoj državi Teksas-trenutno su izložena dela J.M.W.Tarnera, jednog od najboljih slikara pejzaža svih vremena. Više od 145 slika u ulju i akvarela bilo je izloženo i u Vašingtonu, a krajem godine slike će biti izložene u Metropolitan muzeju.

Teško je poverovati da su ove slike pune detalja i ove moderne, apstraktne delo istog umetnika. Slike su deo retrospektivne izložbe održane u vašingtonskoj Nacionalnoj galeiji umetnosti u čast britanskog umetnika Džozefa Malorda Vilijama Tarnera koji je živeo pre 150 godina i bio jedan od najznačajnijih i najuspešnijih umetnika 18 i 19 veka čiji se uticaj oseća i dan danas.

Kustos Nacionalne galerije za američka i britanska umetnička dela Čarls Brok opisuje Tarnera kao vizionara.

“On je veoma važan za celu istoriju zapadne umetnosti, a posebno američko slikarstvo. U Evropi, njegov najveći uticaj bio je na francusku školu impresionizma.”

Tarner je rođen u Londonu 1775 u siromašnoj porodici. Već sa 14 godina upisuje Kraljesku akademiju umetnosti i pomaže jednom arhitekti. Bio je veoma vešt u skiciranju arhitektonskih detalja u vreme kada fotografija još uvek nije postojala. Tarnerov talenat priznala je i Kraljevka akademija kada ga je sa 26 godina, kao najmlađeg umetnika primila za stalnog člana.

Voleo je da slika pejzaže ali pošto je na njih u umetničkim krugovima gledano potcenjivački Tarner je pejzaže i morske prizore koristio kao pozadinu u slikanju istorijskih događaja. Ova slika predstavlja čuvenu pomorsku bitku kod Trafalgara 1805. godine u vreme Napoleonovih ratova.

“Tarneri pogledi na rat nisu bili isključivo patriotski, već je želeo da prikaže i cenu rata.“

Voda je krvava, mornari u agoniji koji se dave. Čak je i britanska zastava pala u vodu. Bio je fasciniran usponom i padom imperija, ali i osetljiv na ljudske patnje koje je verno dočarao u jednom od njegovih najpoznatijih dela.

“Ova slika koja predstavlja pad Kartagine je jedna iz serije slika na tu temu. Kartagina je antički grad koji se nalazio na severu Afrike, na teritoriji današnjeg Tunisa.“

Na slici je prikazano ukravanje mladih kartaginjana na brodove sa robovima veslačima.

”Vremenom Tarner je postajao sve zainteresovaniji za svetlosne efekte. Njegove palete su postajale sve svetlije i svelije.“

Tarner je postao poznat po stilu isticanja ukupnog atmosferskog efekta i svetlosti što se može videti na slikama koje prikazuju pad venecijanske Republike. Njegov stil očarao je publiku i inspirisao mnoge slikare.

Pad venecijanske republike Tarner je prikazao na romantični način. Efekti žućkaste svetlosi i oblici koji se naziru stvarali su efekat kod posmatrača koji je veoma koji je veoma mnogo kritikovan za Tatrnerovog života. Veliki deo izložbe posvećen je izvanrednoj seriji slika na kojima je priakzan požar koji je progutao zgrade britanskog parlamenta 1834. godine.

“Pravio je skice iz različitih uglova,a potom odlazio u atelje i na osnovu sećanja slikao seriju akvarela dočaravajući efekte razbuktale vatre i vode.“

Tarnerove slike na ulju i mnogobrojni akvareli izloženi u istoj prostoriji daju pregled u njegoih metoda rada.

”Način na koji nanosi boju, gotovo kao da se stapa sa platnom, kao da se topi. Gotovo da može da se oseti drama .”

“Eksponati koji su postavljenji na poslednjoj izložbi nikada nisu bili izloženi za Tarnerova života. Ostavio ih je ateljeu i nije nameravao da ih izlaže“.

”Ovde možete videti zašto se čisto apstrakni efekat svetlosti i atmosfere dopao apstraktnim slikarima 20 veka.“

Za razliku od mnogih umetnika koji za života nisu uspeli da postignu ni slavu ni materijalnu dobit Tarner je bio veoma preduzimljiv i otvorio je svoju prodajnu galeriju slika. Kada je preminuo 1851 ostavio je za sobom ogromno bogatstvo i na stotine umetničkuih dela.