Godinama su pisci i urednici Glasa Amerike, poput novinara i akademika svoje police punili brojnim priručnicima. Ne samo enciklopedijma, već i knjiga o geografiji, istoriji, pravu, nauci, poreklu i upotrebi reči. Međutim, u najveći broj tih knjiga niko nije zavirio mesecima ili čak godinama. Postale su gotovo istorijski eksponati – deo kancelarijskog dekora. I to se ne dešava zato što smo se ulenjili, ili zato što je njihova sadržina manje vredna

Razlog je to što se informacije iz tih knjiga mogu za trenutak naći na hiljadama mesta na internetu. Ako želite da saznate sve o, na primer saću, niste ograničeni na članak u enciklopediji, možda napisan pre 15 godina. Na vebu, možete brzo naći i čitati o saću koliko god vam je volja. Naravno, to je problem koji uzbuđuje izdavače priručnika, mada pametne medju njima nije lišilo posla.

Mekgrou Hil, na primer, sad prodaje trećinu manje izdanja celokupne Naučne i tehnološke enciklopedije u tvrdom povezu, u odnosu na proteklu deceniju. Delimično i zato što ceo set sada košta gotovo tri hiljade dolara.

Medjutim, Mekgrou Hil to nadoknadjuje prodajom pretplate za elektronske verzije bibliotekama, univerzitetima, i drugim korisnicima u svetu. Enciklopedija na interentu je redovno korigovana, dopunjavana novim informacijama i nudi vizuelno bogatstvo koje se ne može naći u štampanom izdanju.

Izdavači su potrošili značajna sredstva na softver i dizajn da bi prešli na elektronsko izdavaštvo, ali nisu imali izbora, da bi ostali u poslu. Ipak, sa zadovoljstvom se može konstatovati da elektronski priručnici štede prostoru u kome bi skladištili knjige, ali i veliki broj stabala, koja bi – za proizvodnju papira morala da budu posečena.