Kongresna biblioteka se priprema za digitalno doba još od 1960-ih godina kada je po prvi put upotrebila novu tehnologiju da bi sačuvala bibliografske informacije u elektronskoj formi. 1990-ih godina bilblioteka je počela da distribuira digitalizovane verzije svojih zbirki školama i drugim bibliotekama širom Sjedinjenih Država. Sad se na veb stranici Kongresne biblioteke mogu naći milioni digitalizovanih knjiga i drugih izvora.

U današnjem digitalnom okruženju, posetioci najveće biblioteke na svetu ne moraju da imaju direktan pristup njenoj zbirci od 134 miliona knjiga. Biblioteka je digitalizovala svoje zbirke i učinila ih dostupnim na internetu. Kris Marfi je šef bliskoistočnog odeljenja biblioteke.

“Biblioteka je započela sa digitalizovanjem pre 15 godina. Njen prvi veliki projekat zvao se “Američka memorija” i sadržao je dokumente o američkoj istoriji – fotografije, mape i mnoge druge artikle koji su bili digitalizovani.”

Marfi dodaje da je biblioteka tokom godina učinila dostupnim na internetu oko 14 miliona artikala, ali da u tom procesu ipak postoje ograničenja.

«Generalno, mi ne digitalizujemo knjige koje nisu u javnom domenu, to jest izvore kod kojih postoje problemi u pogledu autorskih prava. Mi takodje digitalizujemo audio snimke i filmove, ali u tom slučaju, pošto se radi većinom o delima čija su autorska prava zaštićena, moramo da dobijemo dozvolu.»

Marfi navodi da su, na primer i 32 rukopisa iz Malija, u zapadnoj Africi, sada prebačeni na internet što bi moglo da doprinese da naučnici preispitaju istoriju Islama i prekoatlantske trgovine robljem. Digitalizovani artikli su i dalje samo mali deo ukupne zbirke biblioteke, dok njeni posetioci, poput Emila Hofmana, postdiplomskog studenta istorije sa Oksforda smatraju da sama biblioteka sadrži mnoge jedinstvene izvore.

«Knjige koje možete da nadjete ovde mogu da vam pruže celovit uvid u, na primer, zapadnu Afriku u 16. veku i bitke koje su se dogodile u tom periodu. Većina izvora o tom delu istorije zapadne Afrike još uvek nije digitalizovana, ali o tome ovde mogu da nadjem dosta informacija,» kaže Hofman.

Meri-Džejn Dib je šef odeljenja za Afriku i Bliski istok u Kongresnoj biblioteci. Ona kaže da je biblioteka postala globalni rezervoar informacija.

«Biblioteka se neverovatno proširila i ona više ne obuhvata samo ljude koji je fizički posećuju da bi koristili njene izvore, već i one koji žive u Kini, Indiji, arapskom svetu, Rusiji - svi oni imaju pristup materijalima koji su postavljeni na internet.»

Dib dodaje da biblioteka saradjuje i sa UNESKO-m - agencijom UN za nauku i kulturu kako bi postavila i zbirke biblioteka iz drugih zemalja na internet.

«Ova svetska digitalna biblioteka je stvarno virtuelna biblioteka i u njoj će zemlje iz celog sveta biti na kraju u stanju da digitalizuju svoje kolekcije i da ih virtuelno postave na internet.»

Dib i drugi bibliotekari kažu da virtuelna biblioteka ne znači da više neće biti potrebe da istraživači posećuju najveću biblioteku na svetu. Posetioci ovde mogu i dalje da vide, a ponekad i da dotaknu, obilje pohranjenog i sistematizovanog znanja.