Bezbednosne video kamere postale su sastavni deo svakodnevnog života. Mnogi ljudi zaista se osećaju bezbednije kada znaju da elektronske oči prate i beleže svako nedolično i nezakonsko ponašanje.

Drugi pak kažu da se osećaju nelagodno i pod prismotrom, i da takve kamere predstavljaju kršenje prava na privatnost. Istraživači u jednoj laboratoriji japanskog koncerna Micubiši kažu da bi funkciju bezednosnih kamera lako mogli da zamene mnogo manji i jeftiniji senzori pokreta. Dok je za analizu i interpretaciju snimaka napravljenih video kamerama potrebno duže vreme, senzori pokreta mogu da se povežu u mrežu.

Relativno jednostavan kompjuterski program može da analizira njihove signale i uočava određene vrste kretanja i ponašanja. Da bi proverili tu svoju teoriju istraživači su u jednom kancelarijskom prostoru veličine 3 hiljade kvadratnih metara postavili 215 jednostavnih senzora pokreta, na međusobnoj razdaljini od oko 2 metra. Samo na ključnim mestima - na ulazima i izlazima - bile su postavljene video kamere.

Na ekranu kompjutera istraživači su mogli da prate kretanje ljudi u obliku svetlih tačkica sa repom. Vrlo brzo su uočena određena pravila ponašanja. Štaviše, bilo je moguće pratiti kretanje određenih osoba, koje su lako identifikovane video kamerama, prilikom ulaska i izlaska iz zgrade, dok su ostalo vreme mogle da se prate kao tačkice na ekranu. Pritom, te osobe nisu imale nelagodan osećaj da ih sve vreme posmatra oko ”velikog brata.“