Da na izbor hrane koju konzumiramo zaista utiču emocije, potvrdilo je istraživanje britanskih nutricionista. Naime, oni su tokom studije utvrdili da je u čak 75 odsto slučajeva uzrok prekomernog jedenja je emocionalne prirode, a najčešće je povezan za osećaj teskobe, tuge i depresije. Na drugom mestu su socijalni, a na trećem psihički razlozi, odnosno porodične ili različite lične traume.

FINA JELA ZA SREĆU

Sreću vrlo često želimo da pojačamo i sačuvamo s nekom hranom i tada posežemo za finijim stvarima. Najčešće su to čokolada, fini kolači, likeri, ali i pršuta, kao i fini sirevi uz čašu vina.

TUGA I DEPRESIJA

Te emocije najčešće traže čokoladu, kolače, puding, razne frapee, i to s dodatkom alkohola, sendviče s maslacem i marmeladom, kao i kobasice i pire krompir. Hrana tu služi kao vrsta zaborava.

ČIPS TERA DOSADU

Dosada je raspoloženje najbliže depresiji. Tada ruka sama od sebe poseže za hranom, najčešće grickalicama s puno soli i masnoća. Hrana je kompenzacija i jedemo dok stanje traje.

LJUTNJA UZIMA SVE

Ljutnja izaziva preveliko uživanje u hrani bilo koje vrste jer tako želimo da popunimo "rupe" koje su izazvale ljutnju, a koje nismo mogli da rešimo u određenom trenutku. Hrana se tada pojavljuje u ulozi "tešitelja".